Алфа БК Универзитет
Проф. др Александар Прњат на јавној расправи о формирању Националне академије
  • вебсајтови
    факултета
Алфа БК Универзитет / О Универзитету / Достигнућа / Проф. др Александар Прњат на јавној расправи о формирању Националне академије

Проф. др Александар Прњат на јавној расправи о формирању Националне академије

ВЕСТ, 16.05.2017

Проректор за научно-истраживачки рад Алфа БК универзитета, проф. др Александар Прњат учествовао је на јавној расправи о нацрту Закона о Националној академији за стручно усавршавање у јавној управи

Дана 12. 05. 2017. године у организацији Министарства државне управе и локалне самоуправе Владе републике Србије, Савета Европе и Канцеларије Европске Уније у Београду, одржан је завршни округли сто у оквиру јавне расправе о нацрту Закона о Национлној академији за стручно усавршавање у јавној управи. Професор Прњат је позван да као еминентан стручњак из области која је предмет уређења наведеног закона узме учешће у јавној расправи и изнесе своје коментаре и сугестије.

Округли сто је одржан у Клубу народних посланика у Београду, од 10.00 до 14.00 часова.

У име Министарства државне управе и локалне самоуправе учесницима се обратила министарка Ана Брнабић. Она је истакла да ће Националном академијом наша земља добити систем у коме нови закони могу много брже да буду имплементирани јер ће академија на много ширем опсегу обучавати службенике републичке управе као и јавне службенике на локалном нивоу, укљућујући и новоизабране председнике општина. 

У свом излагању професор Прњат се осврнуо на овај предлог истакавши да се тиме покреће једно од темељних питања наше западне цивилизације на које је указао још Платон: потенцијална напетост између демократије и стручности, односно, између демократски изабраних управљача и њихове стручне обучености и припремљености за службу за коју су изабрани. Професор Прњат је такође коментарисао дефиницију стручног усавршавња која је дата у нацрту Закона о националној академији, фокусирајући се на ,,стицање ставова и вредности''. Он је указао на могуће приговоре овом одређењу из антипатерналистичке перспективе. Он је потом, позивајући се на Имануела Канта и Џона Ролса и њихову идеју јаве употребе ума, изложио етичку аргументацију за превазилажење овог проблема.