Још од давних времена природа је, као надахнуће, окружење, појава или активни чинилац, играла важну улогу у језичком изражавању и књижевној машти. У модерној лингвистици, Едвард Сапир је први покушао да успостави везу између језика и природе
у другој деценији двадесетог века. Еколингвистика као лингвистичка дисциплина биће установљена неких осамдесет година касније, крајем 20. века. У наредним деценијама термин екологија у спрези са лингвистиком, почевши од Хаугенове парадигме екологије језика (енгл. ецологy офлангуаге), па до савремених истраживања, и те како ће се проширити. Пасторала и еклога били су популарни књижевни облици током векова. Сматра се да је романтичарски покрет после Прве индустријске револуције трајно обележио значај природног света за човечанство. Касније време обележено је научним приступом стварајући разне могућности за мулти- и интердисциплинарно проучавање природе. Имајући у виду различите историјске импликације и методолошке погледе, желели бисмо да истражимо са каквим се променама и изазовима природа, стварна и онако како је представљена у књижевности и лингвистици, суочава са појавом Четврте индустријске револуције. Какве хипотетичке могућности за истраживање природе постоје у 21. веку и вековима који следе?

У оквиру теме покушаћемо да, уз Ваше присуство и сарадњу, анализирамо следећу групу
питања:
− контрастивна језичка истраживања лексике у областима природних наука
− природа у дискурсу
− језички пејзажи у урбаним и руралним срединама
− еколингвистика у савременој Европи и свету
− настава језика у природи и природа у настави језика
− језик струке на факултетима природних наука (биологија, хемија, физика, географија,
геологија, итд.)
− природа у дистопијској и научној фантастици, популарној култури и студијама катастрофе
− романтичарски и викторијански погледи на природу; представљање природе у уметности и фикцији других епоха
− екокритика у књижевној теорији и пракси; окружење у контексту креативних индустрија
− природа, људско тело, роботика, биомедицински инжењеринг: наративи и критичке праксе
− природан и неприродан изглед у књижевности, ликовној уметности, филму
− феминизам и шминка; историја и индустрија козметике у књижевности
− природа и књижевност за децу
Добродошле су и пријаве радова које се односе на друге, овде непоменуте аспекте природе. Пријаве за излагање (петнаест минута излагања и кратка пратећа дискусија) треба послати на електронску адресу fsj.conference@alfa.edu.rs најкасније до 15. јула 2020. године.Пријава треба да садржи име, афилијацију и електронску адресу аутора, наслов излагања и сажетак од 200 до 250 речи на енглеском и српском, као и 5 до 8 кључних речи. Обавештење о прихватању излагања биће послато до 1. августа 2020.године.
Котизација износи 50 евра.
Радујемо се Вашем доласку и учешћу на конференцији,
Факултет за стране језике Алфа БК универзитета