PROJEKAT U 1/2024 Održivi razvoj i zaštita životne sredine u privredni (18.01.2024.) – tekući projekat

Osnovni cilj ovog projekta je da sagleda pitanja i problematike održivog razvoja i zaštitu životne sredine u privredi u praksi.

Učesnici u ovom projektu su: docent Zorica Đurić- vođa projekta; prof. Larisa Jovanović, prof. Gordana Mrdak, docent Milica Simić, docent Suzana Balaban, prof. Aleksandra Perović, prof. Lidija Mađar,  prof. Marijana Joksimović, docent  Ivan Đekić. docent Violeta Dimić, asistent Marko Kihler, predavač Aleksandra Stojkov-Pavlović, predavač Nataša Milojević, predavač Bojan Stoiljković i prof. Jozefina Beke-Trivunac, svi sa ALFA BK Univerziteta. Zatim, Biljana Ilić, vanredni professor, Fakultet za projektni i inovacioni menadžment, Beograd, Jasna Potočnik Topler,vanredni profesor, Univerzitet u Mariboru, Slovenija, Anna Vysotskaya, Lektor – Računovodstvo i finansije, Univerzitet u Likolnu, Velika Britanija, Drago Cvijanović, redovni profesor, Fakultet za hotelijerstvo i turizam, Vrnjačka banja, Univerzitet u Kragujevcu

O PROJEKTU

Održivi razvoj i zaštita životne sredine predstavljaju danas ključno pitanje i aspekt poslovanja svih privrednih subjekata. Zagađenje životne sredine izazvano ubrzanim razvojem svih privrednih grana, kao i upotrebom novih tehnologija širom sveta, dostiglo je alarmantne razmere, ugrožavajući stanje cele planete i dovodeći u pitanje njen opstanak. Otuda, danas zaštita životne sredine predstavlja najvažniji aspekt i aktivnost društva i njegovog razvoja, koja treba da uključi sve aktere društva, a posebno privredne subjekte zbog njihovog negativnog uticaja na životnu sredinu.

Zaštita životne sredine je vrlo kompleksan proces i mora se sprovediti planskim, integrisanim i holističkim sistemskim pristupom na principima održivog razvoja jer su svi procesi simbiotički neraskidivo uzajamno povezani i uslovljeni, koji obuhvataju brojne složene aspekte, mere i aktivnosti kroz primenu svih saznanja iz oblasti ekologije, prirode životne sredine i održivog razvoja.  Otuda savremeno poslovanje privrede, bez obzira delatnost, mora biti održivo i bez opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu, što znači da svi privredni subjekti treba da daju doprinos u sistemskoj zaštiti životne sredine. Na taj način mogu se rešavati ekološki problemi i ostvariti očuvanje životne sredine, posebno na dugoročnom planu, kako bi se omogućio budući optimalan razvoj društva i opstanak života na našoj planeti. Time se postiže i efikasno ekološko operativno poslovanje na svim nivoima, koje, pored zaštite životne sredine, doprinosi i boljim ekonomskim performansama i drugim benefitima u poslovanju privrednih subjekata.

Opšti cilj projekta je da se istraži problematiku održivog razvoja i zaštite životne sredine u privredi i njenu primenu u praksi, kao i izazove sa kojima se susreću privredni subjekti, negativne uticaje privrede na životnu sredinu, kao i na socijalni i  ekonomski razvoj, kako u Republici Srbiji, tako i širom sveta. Projekat jača stručnost istraživača- učesnika projekta u ovoj oblasti, dajući na taj način direktan dugoročan uticaj u obrazovanju novih generacija. Projekat ima indirektni dugoročni uticaj na društvo u Republici Srbiji, putem aktivnosti širenja, podizanja celokupnog znanja i jačanja svesti o značaju zaštite životne sredine. Učesnici projeka kroz svoja istraživanja navedene tematike, daju doprinos boljoj povezanosti nauke i prakse,kao i podsticanju bolje primene zaštite životne sredine u praksi privrednih subjekata u svim privrednim granama.

Oblasti istraživanja kojoj pripada projekat su društveno-humanističke, ekonomske, pravne i tehničke nauke.

Trajanje projekta je tri godine.

Kontakt

Telefon: 011/26 99 039, 011/26 74 164
Adresa: Bulevar maršala Tolbuhina 8, Novi Beograd, Srbija
Broj kancelarije: 78
E-mail: karijera@alfa.edu.rs
Rukovodilac centra za razvoj karijere: Doc. dr Zorica Đurić
Konsultacije: sreda od 15:00 do 16:00 časova

Učesnici:

Prof. dr Jozefina Beke-Trivunac (rukovodilac projekta), Dr Jelena Krpić, Doc. dr Milica Simić, Prof. dr Larisa Jovanović

Sažetak projekta:

Pored finansijskih informacija, za donošenje poslovnih odluka primarnim korisnicima finansijskih izveštaja sve više su potrebne i nefinansijske informacije koje ukazuju na održivost poslovanja na dugi rok. Sposobnost entiteta da ostane otporan na rizika iz prirodnog i društvenog okruženja posmatra se dvojako. S jedne strane, okruženje deluje na entitet, a s druge, entitet deluje na okruženje. Način na koji entitet upravlјa svojim resursima, kao što su finansijski, proizvodni, intelektualni, humani, društveni i prirodni resursi, kao i rizicima kojima su ti resursi izloženi, određuje njegovu održivost. Prepoznavanje važnih izvora resursa i merodavnih rizika, kao i njihova kvantifikacija, moraju dopunjavati informacije iz finansijskih izveštaja.

Učesnici:

Prof. dr Larisa Jovanović (rukovodilac projekta), Prof. dr Jozefina Beke-Trivunac, Prof. dr Antoaneta Vassileva, Doc. dr Dragan Vučković, Doc. Dr Milan Brklјač

Sažetak projekta:

Istraživanje mogućnosti efikasnog finansiranja ekoloških projekata je glavni cilј našeg projekta. Ekološko finansiranje je kreditiranje ili investiranje kojima se postiže pozitivan efekat kroz  uštede energije, prirodnih resursa i smanjenje zagađenja životne sredine. Pokreću razvoj finansiranja  banke, institucionalni investitori i međunarodne finansijske institucije, kao i centralne banke iz mnogih zemalјa sveta. Predmetom proučavanja izvora finansiranja ekoloških projekata osim banaka mogu služiti i drugi modaliteti: start up investicije, brown field investicije, finansijske fondovi zelenih obveznica, privatno-javna saradnja i prekogranična saradnja na izgradnji postrojenja za zaštitu životne sredine.

Projekti zaštite životne sredine su često fokusirani na grane industrije povezane sa proizvodnjom opreme za postrojenja namenjena zaštiti životne sredine. Primena obnovlјivih izvora energije, umesto fosilnih izvora, dovodi do smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. Finansiranje projekata povećanja energetske efikasnosti putem primene obnovlјivih izvora energije i energoštedlјivih proizvoda, kao i drugih mera  imaju pozitivan efekat na kvalitet životne sredine (na primer, zaštita kvaliteta vode, vazduha i zemlјišta, upravlјanje otpadom i recikliranje otpada). Kreditiranje projekata zaštite životne sredine iz fondova međunarodnih banaka EBRD, HSBC  uglavnom je usmereno na velike investicione projekte. Finansiranje obuhvata sledeće projekte:

1. Izgradnja solarnih elektrana, malih i mini-hidroelektrana, vetroelektrana, biogasnih postrojenja i fabrika biodizela, kao i drugih biogoriva.
2. Investiranje u druge svrhe kao, na primer, recikliranje proizvoda, prečišćavanje otpadnih voda, zaštita kvaliteta vazduha i upravlјanje otpadom.

Značaj projekata zaštite životne sredine je ekstremno veliki zbog povezanosti sa problemima globalnog zagrevanja i promene klime.

Učesnici:

prof. dr Nemanja Pažin (rukovodilac projekta), prof. dr Jovan Veselinović, prof. dr Jozefina Beke Trivunac, prof. dr Bobana Berjan Bačvarević

Sažetak projekta:

Funkcionisanje malih i srednjih sportskih klubova na lokalu je direktno uslovlјeno programima i projektima finansiranja/sufinansiranja od strane lokalne samouprave koji podrazumevaju raspodelu odgovarajućih sredstava iz budžeta opštine ili grada na godišnjem nivou. Obzirom da u Republici Srbiji postoji više od 13000 registrovanih sportskih organizacija, sredstva i načini kako se ona u praksi raspodelјuju su obično nedovolјna da se najveći broj malih i srednjih sportski klubova normalno razvija. Cilјevi projekta se odnose na povećanje finansijske i stručne samostalnosti malih i srednjih sportskih klubova kroz unapređenje rada iz perspektive menadžmenta sportske organizacije i trenažne tehnologije, a u nameri ostvarivanja vrhunskih sportskih rezultata.

Učesnici:

prof. dr Aleksandar Prnjat, prof. dr Maja Ćuk, Dr Nina Savčić, dr Tamara Jevrić

Sažetak projekta:

–

Učesnici:

prof. dr Jozefina Beke Trivunac, Dragan Zlatković

Sažetak projekta:

Pitanje unapređenja nastave u virtuelnom okruženju pokrenuto je tokom pandevime izazvane virusom Kovid-19

Učesnici:

prof. dr Marijana Joksimović, doc. dr Lidija Madžar, doc. dr Suzana Balaban, doc. dr Drinka Peković, dr Dejan Živkov, naučni saradnik

Sažetak projekta:

Oblasti istraživanja kojoj pripada projekat su pravne i ekonomske nauke i društveno-humanističke nauke.

U poslednje vreme procena uticaja Covid-19 na socijalni i  ekonomski razvoj postaje sve više popularna u istraživačkoj zajednici. Opšti cilj projekta je da se proceni uticaj Covid-19 na socijalni i  ekonomski razvoj, kako u Republici Srbiji, tako i širom sveta. Projekat jača domensku stručnost istraživača koji učestvuju, čineći tako direktan dugoročan uticaj o obrazovanju novih generacija u oblasti ekonomije. Konačno, projekat ima indirektni dugoročni uticaj na društvo u Republici Srbiji, kroz aktivnosti širenja, podizanjem celokupnog znanja u i svest o uticaju Covid-19 na socijalni i  ekonomski razvoj.

Zbog pojave novih metoda i alata za procenu uticaja krize istraživanje ovog pitanja ostaje od najveće važnosti. Opšti cilj projekta je uvođenje novog algoritamskog okvira za analizu i procenu socijalnog i  ekonomskog razvoja.

Projekat predstavlja skup algoritama i modela koji imaju za cilj procenu socijalnog i  ekonomskog razvoja.

Iako su ovom pitanju posvećeni značajni istraživački napori, u mnogim aspektima kriza Covid-19, i dalje ostaje izazovni problem.

Opšti cilj ovog projekta je podizanje svesti o socijalnom i  ekonomskom razvoja na koji je Covid-19 ima značajan uticaj.

Ideja je da se u okviru istraživanja postavljenih tematskih celina, formira studija koja će predstavljati publikaciju koja će podstaći mlade istaživače da se više zainteresuju za pomenutu tematiku.

Trenutna istraživanja u pomenutoj oblasti, pokazala su da uticaj Covid-19 na  socijalni i  ekonomski razvoj ima dvostruke posledice.

Sa jedne strane uticaj Covid-19 krize je veoma neopvoljan, a sa druge strane uticaj Covid-19 krize iznedrio je veoma povoljan uticaj na socijalni i  ekonomski razvoj. Učesnici projeka kroz svoja istraživanja pomenute tematike, su došli do veoma značajnih zaključaka, ali isto tako su postavili nove standarde u samom pristupu proučavanoj materiji.

Učesnici:

prof. dr Marija Paunović, prof. dr Lazar Kopanja, prof. dr Ivan Pavkov, prof. dr Marijana Joksimović, prof. dr Bobana Berjan Bačvarević, Zorica Savanović saradnik, Aleksandar Kršić saradnik

Sažetak projekta:

–

Učesnici:

prof. dr Lazar Kopanja, doc. dr Ivan Pavkov, dr Siniša Crvenković, nau. sar., doc. dr Goran Keković, prof. dr Dejan Đukić, doc. dr Nenad Gligorić, doc. dr Rade Božović, prof. dr Duško Bogdanić, doc. dr Aleksandar Stokić, doc. dr Aleksandrar Zakić, prof. dr Boban Vesin, prof. dr Milena Radenković, mr. Vladimir Šašo saradnik, Vladimir Mikić  asistent, Miloš Ilić asistent, Zorica Savanović, saradnik

Sažetak projekta:

Opis projekta: U projektu učestvuje 18 istraživača iz oblasti računarstva, matematike, informaciono-komunikacionih tehnologija i njihovih primena u ekonomiji, medicini, tehnici, fizici, sportu i obrazovanju.

Predviđena su sledeća fundamentalna i primenjena istraživanja:

• Analiza slike i deskriptori oblika sa primenom u nauci o materijalima, medicini i drugim oblastima. Prepoznavanje semantike slika materijala, procesi povezivanja vizuelnih reprezentacija sa semantički odgovarajućim magnetnim karakteristikama materijala;
• Algoritmi za optimizaciju, podršku odlučivanju, veštačku inteligenciju, data-mining strategije za ekstrakciju skrivenih znanja iz podataka;
• Adaptivni sistemi za računarski podržano učenje. Metode za generisanje personalizovanih preporuka na platformama za upravlјanje elektronskim učenjem u skladu sa cilјevima učenja, trenutnim i želјenim nivoom znanja svakog pojedinačnog učenika/studenta;
• Dizajn logičkih sistema i logičkih okvira za formalno rezonovanje o konkurentnim, paralelnim i linearnim specifikacijama. Primena u modeliranju i verifikaciji elektronskih tržišta i drugih modernih automatizovanih finansijskih sistema;

• Fazi matematika i neuronske mreže u dizajniranju sistema za podršku odlučivanju u uslovima neodređenosti sa primenama u ekonomiji, investicionom menadžmentu, medicine, tehnici, kao i menadžmentu trenažne tehnologije.

Učesnici:

prof. dr Aleksandar Prnjat, doc. dr Artea Panajotović, Jovana Jovanović, Jelena Ostojić

Sažetak projekta:

Filozofija društvenih nauka nedavno se odvojila od filozofije nauke i etablirala kao posebna filozofska disciplina. Filozofija humanistike, međutim, još uvek nije zasebna filozofska disciplina. Pa ipak, odavno postoji filozofija istorije. Ona je starija čak i od filozofije nauke. Istorija je jedna od oblasti koja pada u delokrug rada filozofije humanistike. Posle se pojavila filozofija muzike, filozofija književnosti, filozofija medija i tsl. Sve ove oblasti (istorija, proučavanje književnosti, proučavanje muzike, proučavanje medija, spadaju u ono što tradicionalno humanistikom. U humanistiku spada i sama filozofija a Vilhelm Diltaj imao je jednu koncepciju filozofije filozofije. Danas u okviru analitičke filozofije podsticaj filozofiji filozofije, ponovo je dao Timoti Vilijamson. U okviru ovog projekta, predmet istraživanja će biti filozofija humanistike odnosno filozofija posebnih humanističkih disciplina.