„Znanje ili veštine“ ili „Znanje i veštine“
Naučno društvo za upravljanje organizacijama i Institut za strategijske studije i razvoj „Petar Karić“ ALFA BK Univerziteta organizovali su 30. maja ove godine okrugli sto sa temom: ‘Znanje ili veštine’ VS ‘Znanje i veštine’. Cilj ovog okruglog stola bio je da se što je moguće celovitije stekne uvid u nekoliko strateških pitanja, na mikro, makro i globalnom nivou. Na mikro nivo postavlja se pitanje: „Kako koncipirati svrhu i ciljeve studijskih programa? Da li više pažnje usmeriti na sticanje znanja ili na razvoj veština? Ili nešto treće?“.
Obezbeđenje i kontrola kvaliteta studijskih programa nameću kontinuiranu potrebu za preispitivanjem odgovora na ova pitanja. Kvalitetan studijski program mora da ima jasnu svrhu, ciljeve i ishode studijskih programa i pojedinačnih predmeta na tim programima. Svrha, kompetencija i cilj određuju sadržaj nastavnih programa, način izvođenja nastave, ocenjivanje ishoda i kompetencije nastavnika. Za makro nivo važno pitanje je: „Kakav sistem i koji procesi obrazovanja donose najveće koristi razvoju društva, povećanju društvenog bogatstva i boljoj budućnosti?“. Posmatrano na globalnom nivou, postavljeno je pitanje: „Kakvo je buduće mesto naše zemlje na globalnom tržištu rada i globalnom tržištu naučnih znanja?“.
Poslodavci odlučuju da li im je potrebna osoba sa znanjem ili osoba koja ima određene veštine. Osvrt na objavljene oglase na tržištu rada pokazuje da poslodavci od visoko obrazovanih lica traže kreativnost, kritičko razmišljanje, sposobnost rešavanja problema (kao osobina koje se zasnivaju na znanju), i veštine koje se odnose na razvoj i korišćenje tehnologije i interpersonalne i socio-emocionalne veštine, kao stručne kvalifikacije koje su više orjentisane na posao. Duboka teorijska znanja potrebna su onima koji se razvijaju za rad u nauci.
Izlaganja i diskusija učesnika, koja su obuhvatile i njihova istraživačka, nastavna i profesionalna iskustva, iznedrile su nekoliko polaznih stavova za dalja razmatranja.
Pitanja potrebnih znanja ili/i veština razmatrana su na primeru procesa sprečavanja pranja novca, na primeru upotrebe veštačke inteligencije, na primeru primene savremenih programa u računovodstvenom procesu, na primeru zadatka sudskog veštaka, na primeru internog revizora, na primeru konsultanta u velikoj agenciji za pružanje humanitarne pomoći i drugo. Razvoj informacione tehnologije zahteva multidisciplinarni pristup u mnogim profesijama, što je ilustrovano na primeru studenta računovodstva koji je putem veštačke inteligencije osmislio program za rešavanje kolokvijuma. Većina primera ukazala je i na činjenicu da praktično iskustvo razvija odgovornost i poštovanje prema drugima, što je važna osnova za interpersonalne veštine.
Druga tema bile su kompetencije nastavnika koji studentima treba da pruže zahtevana znanja i veštine. Teorijska znanja i akademske veštine nisu sporne. Problem je simbolično izražen kroz pitanja: „Šta može profesor bez iskustva u praksi da kaže studentu? Čemu će moći da ga nauči?“. Nekoliko učesnika iznelo je svoja iskustva u pristupu ovom problemu. U profesiji računovodstva rešenje je jasno, svaki nastavnik iz ove oblasti mora da ima i neko profesionalno zvanje.
Visoko obrazovanje igra ključnu ulogu u društvu tako što podstiče inovacije, povećava ekonomski razvoj i rast i generalno poboljšava dobrobit građana. S druge strane, stručne kvalifikacije smatraju se merodavnijim za tržište rada. Sve brži razvoj složenih i međusobno prožetih tehnoloških i privrednih procesa ukazuje da će u narednim godinama biti povećana tražnja za visokoobrazovanim i visokokvalifikovanim ljudima koji će moći da se bave sve složenijim i sve fleksibilnijim poslovima.
Na početku skupa, učesnike je pozdravio dobrodošlicom rektor ALFA BK Univerziteta, prof. dr Jovan Veselinović.
Na ovom okruglom stolu učestvovali su:
Učesnici sa akademskih institucija sa preovlađujućim iskustvom u nastavi i iskustvom u praksi:
dr Jozefina Beke-Trivunac, profesor emeritus, Institut za strategijske studije i razvoj ALFA BK Univerziteta i Naučno društvo za upravljanje organizacijama.
dr Marijana Joksimović, redovni profesor ALFA BK Univerziteta.
dr Larisa Jovanović, profesor emeritus, ALFA BK Univerziteta.
dr Snežana Knežević, redovni profesor, Fakultet organizacionih nauka Univerzitet u Beogradu, i Naučno društvo za upravljanje organizacijama.
dr Lidija Madžar, vanredni profesor, ALFA BK Univerziteta.
dr Ana Anufrijev, Univerzitet “Union – Nikola Tesla”, Fakultet za ekonomiju i finansije Beograd.
dr Kosana Vićentijević, Akademija strukovnih studija Zapadna Srbija, odsek Valjevo.
dr Edin Glogić, Visoka škola za finansije i računovodstvo FINra Tuzla, Bosna i Herzegovina.
dr Gordana Vukelić, redovni profesor u penziji i Naučno društvo za upravljanje organizacijama.
dr Dragan Cvetković, vanredni profesor, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd i Naučno društvo za upravljanje organizacijama.
dr Srećko Devjak, docent, Dun & Bradstreet, d. o. o., Slovenija
dr Stevanče Nikoloski, Univerza v Novem mestu Fakulteta za ekonomijo in informatiko, Slovenija.
dr Drinka Peković, docent, ALFA BK Univerzitet.
dr Malči Grivec, Univerza v Novem mestu, Fakulteta za ekonomijo in informatiko, Novo mesto, Slovenija.
dr Gordana Mrdak, vanredni profesor, ALFA BK Univerzitet.
Učesnici iz privrede sa iskustvom u praksi i u akademskoj nastavi:
mr Agron Ferati, Executive Director / Izvršni direktor, International Advisory, Products and Systems Ltd. (i-APS).
dr Jelena Krpić, Licencirani ovlašćeni revizor, Euroaudit, Beograd i Naučno društvo za upravljanje organizacijama.
dr Emil Živkov, Interni revizor, Transnafta a.d., Pančevo i Naučno društvo za upravljanje organizacijama.
dr Nebojša Jeremić, Viši interni revizor za finansije i računovodstvo, Telekom Srbija.
ma Bojan Stojiljković, Finansijski direktor, Dual-pvc, Smederevo.
ma Marko Kihler, doktorand Pravnog fakulteta Univerziteta Union, Sekretar ALFA BK Univerziteta
Programski odbor
Prof. dr Jozefina Beke-Trivunac
